ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ
Након завршетка конкурса за Награду „Гроздана Олујић“ за најбољу прозну књигу аутора до тридесет пет година, објављену на српском језику током 2022. године, жири, у саставу др Тијана Тропин, проф. др Предраг Петровић, проф. др Јелена Панић Мараш (председник), на седници одржаној 28. августа ове године издвојио је четири књиге у најужи избор, три романа Младунче Милоша Михаиловића (Пчелица, Чачак), Лакримаријум Александра Танурџића (Прометеј, Нови Сад), Теферич на Славији Сање Савић Милосављевић (Бедем, Београд) и једну збирку прича: Како постајемо оно што смо постали аутора Владимира Петровића (издавач Академска књига, Нови Сад). Након аргументоване расправе жири је једногласно одлучио да Награду „Гроздана Олујић“ за 2022. годину понесе роман Лакримаријум Александра Танурџића.
Награђени роман тематизује једну у основи табу-тему која се односи на женски стерилитет и све недаће које носи са собом. С тим у вези тежиште приповедања окренуто је ка унутрашњем свету главне јунакиње, Ане Катић. Захваљујући наративним стратегијама, читалац има могућност не само да завири у ток свести главне јунакиње, већ да свет романа види посредован њеним доживљајима, утисцима, коментарима. Аутентично, живописно, сликовито аутор романа Лакримаријум приказује личну борбу, посрнућа и суноврате у борби за потомство, која се, потом, прелива и на све остале аспекте живота главне јунакиње и њене (а)социјалне интеракције. Веома истанчано дата је слика болница, лекара, медицинског особља и процеса вештачких оплодњи. Психолошки вешто изведен, роман тематизује и слику патње главне јунакиње симболично уоквирене лакримаријумом, посудом за скупљање суза за свом нерођеном децом, за свим неоплођеним ембрионима и свим неуспелим вештачким оплодњама. На формалном нивоу, аутор се симболично игра бројевима поглавља, циклично понављајући бројеве поглавља, што је графички наговештено јер свако следеће поглавље после шестог је 6/1, 6/2, до 6/6, чиме се формална одлика пресликава на садржински слој дела.
У награђеном роману жири је препознао и нешто од одлика прозе Гроздане Олујић – тематизовање особених женских ликова и друштвеног окружења које каткада намеће окове књижевним јунацима које је веома често тешко скинути. Жири посебно жели да напомене да су наредних година на конкурс добродошла и дела која нису у границама једног жанра, претпостављајући да се млади аутори изражавају кроз хибридна остварење у складу са доминантним тенденцијама у савременој српској књижевности.