Srpska spisateljica, esejistkinja, prevoditeljka i antologičarka.
Dobitnica je mnogih knjizevnih nagrada i priznanja, kako domaćih tako i međunarodnih.
Njena dela su prevedena na 36 jezika.
.
.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ
„ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ“ ЗА 2023. ГОДИНУ
.
На конкурс за Награду „Гроздана Олујић“ за најбољу прозну књигу аутора до
тридесет пет година, објављену на српском језику током 2023. године пристигло је осам
књижевних остварења. Жири, у саставу проф. др Јелена Панић Мараш, проф. др
Предраг Петровић и др Тијана Тропин (председница), на седници одржаној 2. августа
ове године издвојио је три књиге у ужи избор, романе Петра је стварно отишла
Александре Јовановић (издавач Креативни центар), Гугуто Мемето Стефана Тићмија и
Медузе живе заувек док их не ухвате Нађе Петровић (издавач Геопоетика). Након
аргументоване расправе жири је једногласно одлучио да Награду „Гроздана Олујић“ за
2023. годину понесе роман Медузе живе заувек док их не ухвате Нађе Петровић.
.
Награђени роман, приповедан у првом лицу, приказује преломни период у животу
матуранткиње Саре. Попут многих својих вршњака и вршњакиња, Сара пати од
социјалне фобије, посматра и процењује себе са туђег становишта и с муком
успоставља равноправне и пријатељске односе с другима. Тај став ће се из корена
променити кад открије да можда има тешко неуролошко обољење. Међутим, у
раскораку са уобичајеним књижевним наративима о болести, овај роман не пружа
праволинијску приповест од првих симптома преко постављања дијагнозе до терапије и
излечења или смрти. Напротив, око те мотивске окоснице преплиће се неколико
упоредних токова заплета који су садржински везани за кључне тренутке Сариног
одрастања и сазревања, представљају топосе адолесцентске прозе (губитак блиске
особе, темељно преиспитивање постојећих пријатељстава и љубавних веза, опредељење
за одређену професију) и који заправо наизменично ступају у први план. Парадоксално,
сазнање о болести и физичкој угрожености доводи јунакињу до сасвим новог осећања
самосвојности и личног значаја. Роман убедљиво приказује тај особени, убрзани процес
сазревања и неочекивано рађање аутентичне животне радости.
.
Нађа Петровић у овом делу обликује лик јунакиње у свој животној пуноћи: њен
језик је колоквијалан и крајње интиман, уз поједине личне језичке „шифре“ које се
лајтмотивски провлаче кроз текст, али истовремено генерацијски лако препознатљив и
савремен. Сарино приповедање, дигресивно, често обојено лаким, самопрекорним
хумором, ипак није стереотипни књижевни глас адолесцента. Њене дигресије се често
згусну у зачудне језичке слике, које добијају и „спољни“ еквивалент: не определивши
се за чисто стварносну прозу, ауторка је у роман унела важне фантастичне мотиве и
читаве ониричне сцене, складно их и врло функционално интегришући у приповедање
и искористила их као значајне структурне елементе целине дела.
.
За крај, жири истиче да Медузе живе заувек док их не ухвате, дакле, показује и
тематску блискост с раним романима Гроздане Олујић, али и сродност с фантастичним
делом њеног опуса, док су уметничка заокруженост и мотивско богатство јасно
издвојили овај роман као најуспелије од свих књижевних дела пристиглих на конкурс
за награду.
.
.
.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ
„ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУ
Након завршетка конкурса за Награду „Гроздана Олујић“ за најбољу прозну књигу аутора до тридесет пет година, објављену на српском језику током 2022. године, жири, у саставу др Тијана Тропин, проф. др Предраг Петровић, проф. др Јелена Панић Мараш (председник), на седници одржаној 28. августа ове године издвојио је четири књиге у најужи избор, три романа Младунче Милоша Михаиловића (Пчелица, Чачак), Лакримаријум Александра Танурџића (Прометеј, Нови Сад), Теферич на Славији Сање Савић Милосављевић (Бедем, Београд) и једну збирку прича: Како постајемо оно што смо постали аутора Владимира Петровића (издавач Академска књига, Нови Сад). Након аргументоване расправе жири је једногласно одлучио да Награду „Гроздана Олујић“ за 2022. годину понесе роман Лакримаријум Александра Танурџића.
Награђени роман тематизује једну у основи табу-тему која се односи на женски стерилитет и све недаће које носи са собом. С тим у вези тежиште приповедања окренуто је ка унутрашњем свету главне јунакиње, Ане Катић. Захваљујући наративним стратегијама, читалац има могућност не само да завири у ток свести главне јунакиње, већ да свет романа види посредован њеним доживљајима, утисцима, коментарима. Аутентично, живописно, сликовито аутор романа Лакримаријум приказује личну борбу, посрнућа и суноврате у борби за потомство, која се, потом, прелива и на све остале аспекте живота главне јунакиње и њене (а)социјалне интеракције. Веома истанчано дата је слика болница, лекара, медицинског особља и процеса вештачких оплодњи. Психолошки вешто изведен, роман тематизује и слику патње главне јунакиње симболично уоквирене лакримаријумом, посудом за скупљање суза за свом нерођеном децом, за свим неоплођеним ембрионима и свим неуспелим вештачким оплодњама. На формалном нивоу, аутор се симболично игра бројевима поглавља, циклично понављајући бројеве поглавља, што је графички наговештено јер свако следеће поглавље после шестог је 6/1, 6/2, до 6/6, чиме се формална одлика пресликава на садржински слој дела.
У награђеном роману жири је препознао и нешто од одлика прозе Гроздане Олујић – тематизовање особених женских ликова и друштвеног окружења које каткада намеће окове књижевним јунацима које је веома често тешко скинути. Жири посебно жели да напомене да су наредних година на конкурс добродошла и дела која нису у границама једног жанра, претпостављајући да се млади аутори изражавају кроз хибридна остварење у складу са доминантним тенденцијама у савременој српској књижевности.
.
Plakat promocije sabranih dela na Kolarcevom Narodnom Univerzitetu 22. decembar 2022.
Promocija sabranih dela na Kolarcevom Narodnom Univerzitetu 22. decembar 2022.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ
„ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ“ ЗА 2021. ГОДИНУ
На конкурс за Награду „Гроздана Олујић“ за најбољу прозну књигу аутора до тридесет пет година, објављену на српском језику током 2021. године пристигло је тринаест књижевних остварења. Жири, у саставу проф. др Јелена Панић Мараш, др Тијана Тропин и проф. др Предраг Петровић (председник), на седници одржаној 25. августа ове године издвојио је три књиге у најужи избор, све три збирке прича: Сплин суботом увече аутора Милана Ковачевића (издавачи Трећи трг и Сребрно дрво, Београд), Срнећа леђа, ауторке Ане Марије Грбић (Геопоетика, Београд) и О осталима ауторке Саше Губеринић (Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Сомбор). Након аргументоване расправе жири је једногласно одлучио да Награду „Гроздана Олујић“ за 2021. годину понесе збирка прича Срнећа леђа Ане Марије Грбић.
Награђена збирка представља пажљиво осмишљену целину у којој су кратке приче, или прозне минијатуре, груписане у шест насловљених делова. У сваком од тих делова приче су повезане јединством простора, ситуационим контекстом, преовлађујућом темом, лајтмотивом, емотивним стањем или приповедачком позицијом. Демонстрирајући врсно наративно, композиционо и стилско умеће ауторка збирке Срнећа леђа фокусирана је на интиму јунака из животне свакодневице, на оне људе које често називамо обичним или просечним. Откривајући њихове интимне светове, њихову усамљеност и мале животне ритуале, њихова надања, страхове и поразе ауторка их претвара у својеврсне (анти)хероје савременог света. То је на трагу оне поетичке и хуманистичке визије из Кишове Енциклопедије мртвих да је живот сваког човека јединствен и драгоцен, да је свако од нас звезда за себе, да се све догађа увек и никад, да се све понавља бескрајно и непоновљиво. У распону од веристичких записа из стварности до меланхолично интонираних пасажа, од гротескног и апсурдног до лирски стилизованог, приче у Срнећим леђима имају препознатљиве одлике кратких прозних форми минуциозно усредсређених на одабране детаље. У исти мах, као целина, оне успостављају и суморну хронику савременог друштва у којем појединац вапи за емпатијом и присношћу, које је данас, можда, једино сачувала уметност и књижевност. У награђеној збирци жири је препознао и нешто од особености ране прозе Гроздане Олујић – тематизовање емотивне крхкости и животне неснађености младих људи, дискретни бунт, неконвенционалне метафоре и језичке обрте. Жири посебно жели да истакне чињеницу да су се у најужем избору нашле три квалитетне збирке приповедака што потврђује да, у време доминације романа, приповетка, односно кратка прича, и даље представља актуелну, заводљиву и пажње вредну прозну форму, поготову за младе ауторе пред којима је, надамо се, успешна књижевна будућност.
