БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

.

Гроздана Олујић, романсијер, бајкописац, есејиста, антологичар и преводилац, рођена је 1934. у Ердевику (Војводина). Гимназију је завршила у Бечеју и већ у гимназијским данима почиње да објављује у Стражилову и Младој култури. Прву причу објавила је 1953. године (конкурс Борбе за најбољу причу).

Дипломирала је и магистрирала енглески језик и књижевност на Филолошком факулету у Београду. Рукопис првог романа Излет у небо на конкурсу сарајевске „Народне просвјете” добио је награду 1957. године, а штампан је 1958. Доживео је муњевит успех, али и осуде критике. Роман је потом адаптиран за позориште (у Београдском драмском позоришту), а убрзо затим и као предложак за филм Чудна девојка (1962) и превођен на многе језике. Други роман, Гласам за љубав (1963), изабран је за најбољи кратки роман године (загребачки Телеграф) и такође пренет на филмско платно (1965). Романи Не буди заспале псе (1964) и Дивље семе (1967) објављени су у издавачкој кући „Просвета”. Године 1969/70. Гроздана Олујић добија једногодишњу стипендију International Writting program у Ајови (САД). Добија, такође, и Фулбрајтову стипендију за период 1982–1984. и још једном одлази у САД (Колумбија универзитет у Њујорку и Универзитет у Лос Анђелесу). Маја 1983. године држи предавање О Кафкиној прози на Универзитету у Калифорнији (Лос Анђелес),а новембра исте године предавање О поетици бајке на Колумбија универзитету у Олбенију (Њујорк). Објављује радове у универзитетским гласилима Берклија и Стенфорда. У овом периоду ауторка је три пута боравила и у Индији (где су њена дела и објављивана) и упознала се са значајним индијским писцима. Из ових искустава рађа се интерес за индијску културу и филозофију.

Преводилачки рад Гроздане Олујић није занемарљив (ауторка говори француски, руски и енглески језик) и обухвата превод драме Јукима Мишиме, дела Арнолда Вескера, Сол Белоуа, романе Амрите Притам (Тај човек, Костур), роман Виљема Кенедија (Коров). Гроздана Олујић је, такође, сачинила две, по грађи сасвим различите, антологије: Антологију савремене индијске поезије (1980) и Антологију љубавних бајки света (2001; 2019), у којима је такође приметан и знатан преводилачки труд.

Након дуже паузе, ауторка објављује збирку кратких прича Афричка љубичица (1985) из које су готово све приче уврштене у антологије широм света. Прича „Игра” добила је награду на конкурсу за најбољу кратку причу у Арнсбергу (Немачка).

Као есејиста, Гроздана Олујић бави се широким кругом тема из светске књижевности (проблем времена у књижевном делу, радови о Кафки, Томасу Вулфу, Марселу Прусту, студија Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф, радови о савременој индијској поезији и прози), поетиком бајке и природом фантастике у књижевности за децу, а у мањој мери и ликовном уметношћу (есеји о делу Воје Станића, Љубе Поповића и др.).

У области књижевности за децу написала је збирке бајки Седефна ружа и друге бајке (1979), Небеска река и друге бајке (1984), Камен који је летео (2002), Снежни цвет (2004) и Јастук који је памтио снове (2007), роман бајку Звездане луталице (1987) и објавила велики број избора бајки.

Бајке Гроздане Олујић изведене су уз музичку пратњу (у форми мјузикла, композитор Тед Дрехер) у Олбенију 1983. године. У Србији је снимљена плоча, а затим и ТВ серија у девет наставака.

За своје бајке добила је низ награда: награде Младог покољења (1980. и 1984), Политикиног забавника (1980), Повељу Змајевих дечјих игара за стваралачки допринос савременом изразу (1990), награду Златни лептир (2001), повељу Стара маслина (Бар, 2001), Повељу за животно дело Укружења књижевника Србије, Змајев штап Змајевих дечјих игара у Новом Саду (2005), али и награду Светске академије за уметност и културу (World Academy for Art and Culture, САД) – бајка „Варалица и смрт” проглашена је најбољом ауторском бајком 1994. године.

За књижевно стваралаштво додељен јој је витешки орден Dannebrog (31. 8. 1977). Осим тога, почасни је члан Универзитета у Ајови (САД) од 1970. и почасни грађанин града Осла.

Године 2009. за роман Гласови у ветру добила је НИН-ову награду, а 2018. године за роман Преживети до сутра добија награду Бора Станковић.

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

1. Романи

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ
Прва издања
БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

Излет у небо, Сарајево: Народна просвјета, 1958.

Гласам за љубав, Ријека: Отокар Кершовани, 1963.

Не буди заспале псе, Београд: Просвета, 1964.

Дивље семе, Београд: Просвета, 1967.

Гласови у ветру, Београд: СКЗ, 2009

Гроздана Олујић, Преживети до сутра, Београд: СКЗ, 2017.

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

Напомена: роман Излет у небо преведен је на енглески – издања у САД, Великој Британији и Индији, француски – издања у Белгији и Француској, као и холандски језик, немачки, дански, норвешки и шпански; роман Гласам за љубав преведен је на немачки, руски, украјински, фински, холандски, албански, македонски, бугарски и мађарски језик; роман Не буди заспале псе преведен је на пољски језик; роман Дивље семе преведен је на енглески језик – издања у САД, Великој Британији, Индији, на фински и  мађарски језик;  роман Гласови у ветру преведен је француски, руски и бугарски језик.

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

По тексту романа Излет у небо и Гласам за љубав снимљени су филмови: Чудна девојка (1962), режија: Јован Живановић, сценарио: Југ Гризељ и Гроздана Олујић (Авала филм) и Гласам за љубав (1965), режија: Тома Јанић, сценарио: Тома Јанић и Гроздана Олујић (Босна филм).

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ
1.1. Поновљена издања романа:
БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

Гласам за љубав. (звучни CD). Београд: Савез слепих, 1967.

Гласам за љубав. Београд: Нолит, 1978.

Гласам за љубав. Загреб: Младост, 1985.

Излет у небо. Свеска 1. Брајево писмо. Нови Сад: „Филип Вишњић“, 1996.

Излет у небо. Свеска 2. Брајево писмо. Нови Сад: „Филип Вишњић“, 1996.

Гласам за љубав. Београд: Bookland, 1996.

Гласам за љубав. Београд: Bookland, 2003.

Дивље семе. Београд: Bookland, 2005.

Гласам за љубав. Подгорица: Народна књига, 2009.

Излет у небо. Београд: СКЗ, 2010.

Гласам за љубав. Подгорица: Народна књига, 2011.

Гласам за љубав. Београд: Учитељски факултет, 2012.

Гласам за љубав. Чачак: Пчелица, 2013.

Гласам за љубав. Чачак: Пчелица, 2015.

Гласам за љубав. Чачак: Пчелица, 2017.

Излет у небо. Београд: Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.

Гласови у ветру. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.

Преживети до сутра. Београд: Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.

Дивље семе. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.

Не буди заспале псе. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.

Гласам за љубав. Српска књижевна задруга, Партенон, 2018.

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

2. Приповедна проза

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

2.1. Збирке приповедака

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

Афричка љубичица, Марко Недић, Тања Крагујевић-Вујић (прир.), Београд: Народна књига, 1985.

Били су деца као и ти, прир. Зорана Опачић, Београд: Bookland, 2018.

Афричка љубичица и друге приче, Београд: СКЗ, 2019.

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

2.1. Приповедна проза ван збирки

БИБЛИОГРАФИЈА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ

„La Violeta africana” (Афричка љубичица),  La Battana, no. 57, 1980.

„Трећи тањир”, Летопис Матице српске, год. 159, књ. 431, св. 4 (април 1983), стр. 587–597, 1983.

„Auf der langen, langen strasse – der gesichter” (На дугој, дугој улици – лица), Jugoslawische Erzahler der Gegenwart, Stuttgart: Reclam Verlag, 1962.

„Lahme Vögel” (Сакате птице), aus Barbara Sparing, Moderne jugoslawische Prosa, Berlin: Verlag Volk und Welt, 1969, 149–154.

„Leaves, Paths, Echoes” (Лишће, стазе, гласови), And the Stream Flews Down, India, New Delhi: Parag Prakastan, 1979.

„An African Violet” (Афричка љубичица), A Collection od International Writing 2PLUS2, Switzerland, Losana: Mylabris press, 1986.

„Das Spiel” (Игра), tr. Barbara Antkowiak, In: Milo Dor, Das schwarze licht, ÖBV, Beograd: Prosveta, 1990.

„The Game” (Игра), transl. by Christina Pribicevic-Zoric, Cimarron Review (Contemporary Yugoslavian Poetry and Prose in Translation), nо. 96–1991, pp. 53–56.

„On the long, long street – faces: a short story from Yugoslavia” (На дугој, дугој улици – лица), Pen International, Vol. XLIII, numb. 2, The International Pen Foundation, 1993, pp. 54–59

„On the long, long street – faces: a short story from Yugoslavia” (На дугој, дугој улици – лица), Stories from Yugoslavia: Serbia, Selected and translated by Dina Katon Ben-Zion, Israel, 1993.

„On the long, long street – faces” (На дугој, дугој улици – лица), In: Mid-American Review, Vol. XI, Number 1, 1997, pp. 247–254

„Афричка љубичица”, Рашка, год. 37, бр. 31, 1997,стр. 7–11.

„Трећи тањир”, у: Безгласни крик, савремена женска прича, Београд: Просвета, стр. 69–86.

„The African violet” (Афричка љубичица), In: The Prince of fire: an anthology of contemporary Serbian short stories, by Radmila Jovanović–Gorup; Nadežda Obradović, Pittsburgh, Pa.: University of Pittsburgh Press, 1998.

„The Game” (Игра), translated by Christine Pribicevic-Zoric, P.E.N. International, London, Great Britain, 2001.

„Голо око”, у: Антологија српских књижевница, приредио Рајко Лукач, Zepter Book World, Београд, 2003.

.

3. Књижевност за децу

.

3.1. Збирке бајки

.

Седефна ружа и друге бајке,Загреб: Младост, 1979.

Небеска река и друге бајке, Загреб: Младост, 1984.

Камен који је летео и друге бајке, Београд: БИГЗ, 2002.

Вилењакова тајна и друге бајке, Београд: СКЗ, 2003.

Снежни цвет и друге бајке, Београд: Bookland, 2004.

Јастук који је памтио снове и друге бајке, Београд: Bookland, 2007.

Олданини вртови,  Београд: Bookland, 2008.

Сабране бајке, прир. Зорана Опачић, Библиотека Мали принц, књ. 1, Београд: Учитељски факултет, 2011.

.

3.2. Роман бајка

.

Звездане луталице, Београд: Просвета, 1987.

.

3.3. Поновљена издања

.

Звездане луталице, Београд: Bookland, 2002.

Звездане луталице, Чачак: Пчелица, 2011.

Напомена: Збирке бајки издате су у Русији, Украјини, Литванији, Словачкој, Чешкој, Немачкој, Пољској, Кини, Тајвану, Словенији, Македонији, Индији – на енглеском, панџаби, хинди и орија језику, у Израелу, САД, Великој Британији, Грчкој, Румунији, Турској. Преведене су, такође, на русински и мађарски језик, a две бајке преведене су и на италијански језик.

.

3.4. Издања избора бајки:

.

Небеска река и друге бајке, Загреб: Младост, 1984. (и издање 1986).

Бајке, лектира за 4. разред основне школе, избор и поговор Воја Марјановић, Београд: Нолит, 1987. (издања 1988, 1989, 1990, 1991).

Принц облака, избор бајки, изабрала и приредила Оливера Шијачки, Нови Сад: Завод за издавање уџбеника, 1988.

Бајке, приредио Велимир Милошевић, Сарајево: „Веселин Маслеша”, 1988.

Принц облака, Млади дани, приредио Велимир Милошевић, Сарајево: Свјетлост, 1990.

Бајке, изабрао и приредио Воја Марјановић, Београд: Нолит (и издање 1992).

Принц облака, избор бајки, изабрала и приредила Оливера Шијачки, Нови Сад: Знање, 1992.

Принц облака, избор бајки, изабрала и приредила Оливера Шијачки, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1992. (издања 1994, 1995, 1997, 1999, 2003, 2006).

Месечев цвет, бајке, приредила Оливера Шијачки, Нови Сад: Змај, 1995. (издања 1996, 1997, 1998).

Дечак и принцеза и друге бајке, Нови Сад: Матица српска, 1996.

Седефна ружа, Нови Сад: Инг, 1996.

Маслачак, поговор Љиљана Мађаревић, Нови Сад: Образовање, 1996.

Небеска река и друге бајке, Пожега: Епоха, 1996.

Белутак, Нови Сад: Школска књига, 1997; 2007.

Златокоса и друге бајке, Нови Сад: Ризница лепих речи, 1997; 2002; 2007.

Принц облака, изабрала и приредила Оливера Шијачки, Београд: Завод за уџбенике, 1997.(2003; 2007)

Брег светлости: бајке, приредио Андреј Чипкар, Нови Сад: Тодор, 1997.

Белутак, Нови Сад: Школска књига (лектира за 4. разред), 1997.

Златни тањир и друге бајке, поговор Зорица Турјачанин, Бања Лука: Глас српски, 1998.

Седефна ружа, приредио Драган Лакићевић, Београд: Bookland, 1998.

Месечев цвет, бајке, приредила Оливера Шијачки, Нови Сад: ИТП Змај, 1998.

Галебова стена, приредио Никола Страјнић, лектира за 4. разред осн. школе, Београд: Драганић, 2001. (и изд. 2002, 2005, 2007).

Небеска река и друге бајке, приредио Драган Лакићевић, Београд: Bookland, 2001. 

Златни тањир, (лектира за основну школу), Нови Сад: ЗД+, 2002.

Златокоса, избор Ласло Блашковић, Нови Сад: Ризница златних речи, 2002.

Вилењакова тајна и друге бајке, избор и поговор Марко Недић, Београд: СКЗ, 2003.

Седефна ружа, избор Нада Јанковић, Ваљево: Мерлин компани, 2003.

Бајке (избор), школска лектира за 5. разред основне школе, приредио Цвијетин Ристановић, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.

Галебова стена, избор Никола Страјнић, Београд: Драганић, 2005. (и 2007).

Белутак, Нови Сад: Школска књига, 2007.

Дивно чудо, приредио Ласло Блашковић, Нови Сад: Ризница лепих речи, 2008.

Чаробна метла, Нови Сад: Знање, 2008.

Вилина кутијица, Београд: Српска школа, 2008.

Олданини вртови, приредио Драган Лакићевић, Београд: Bookland, 2008.

Волшебноја метла, (на руском), Подгорица, Народна књига, 2009.

Чаробна метла, избор Ружица Ватиница, Нови Сад: Знање, 2009.

Небеска река, избор Драган Лакићевић Београд: Bookland, 2009.

Дечак који је тражио срећу, Нови Сад: Дневник, 2010.

Бајке за памћење, избор Радмила Гикић-Петровић, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2012.

Татагина деца, избор Радмила Гикић-Петровић, Нови Сад: Орион спирит, 2014.

Патуљков венац и друге бајке, Чачак: Пчелица, 2014; 2019.

Вилина кутијица, приредила Зорана Опачић, Београд: ЈРЈ, 2015.

Чаробна птица, приредио Ранко Павловић, Бањалука: Арт сцена, 2016.

Камен који је летео, Горњи Милановац: Призма, 2018.

Снови из Вилне кутијице, Београд: БИГЗ, 2018.

У земљи сребрних бреза (група аутора), Београд: Вулкан–знање, 2018.

Стакларева љубав, (група аутора), Нови Сад: Ризница лепих речи, 2019.

.

3. 5. Бајке ван збирки

.

„Dangdai Waiguo Ertongg Wengxie Zuopinhuan-Tong Hua Juan”  (Златна краба), Anthology of the World Fairy Tales, превод на кинески Liu Xin Quan, Кина, 1983.

The Mirror” (Огледало), translated by J. Kessler, Translation, Columbia University Journal of Literary Translation, Vol. XI, Fall 1983, New York, USA.

„Татагина деца”, Улазница, год. 18. бр. 95, 1984,стр. 13–16.

„The Seagulls` Rock” (Галебова стена), Margin 8, Issue 5, A Quarterly Magazine for Imaginative Writing and Ideas, Edited by Robin Magowan and walter Perree, Scotland, 1989, pp. 54–57.

„The Bewitched Burr and Other Tales” (Зачарани чичак и друге бајке), In: Conjunctions, Fables, Yarns, Fairy Tales, Edited by Bradford Morrow, 8, spring 1992; ww.conjunctions.com/conj18.htm

„Звоно које је опомињало”, Мали Невен, бр. 111 (дец. 1995), стр. 24–27.

„О ораху, једној Минги и осталом”, у: Слободан Ж. Марковић, Златна књига (антологија књижевног стваралаштва за младе), Београд: Просвета, 1996, стр. 157–166.

„Месечев цвет”, у: Драгољуб Јекнић, Антологија српске књижевности за децу, 2 књига (Приче), Београд: МАК, 1996, стр. 310–305.

„Златопрста”, Алманах, Сомбор: Учитељски факултет, 1998, стр. 260.

 „Бајка о воденом цвету”, „Сунчево дрвце”, „Бајка о листу” (за Мали Невен из необјављених рукописа Гроздане Олујић), Мали Невен, бр. 151 (сеп. 1999), стр. 18–19.

„Мирунин вео”, у: Тиодор Росић, Вилинске приче, Ниш: Бајка, 2003, стр. 155–164.

„Патуљков венац”, у: Тиодор Росић, Патуљци и дивови, Ниш: Бајка, 2004,  стр. 14–19.

.

4. Радио драме

.

Нешто на друму, редитељ Бода Марковић, драмски програм Радио Београда, 1969.

Дуле Абисицан, редитељ Лазић Радослав, драмски програм Радио Београда, 1969.

Бубна опна, редитељ Брајовић Олга, драмски програм Радио Београда, 1974.

.

5. Антологије

.

Призивање светлости, Антологија савремене поезије Индије, Београд: Рад, 1980.

Антологијa љубавних бајки света, Београд: СКЗ, 2001; 2019. (друго издање)

.

6. Есеји, чланци, оцене и прикази:

.

6.1. Есеји и чланци

.

„Свевидеће око ближњих“, Књижевне новине, 17. 7. 1959, X, 97.

 „Деликвенција и филм“, НИН, 8. 5. 1960, I, 487.

 „Телевизор зле краљице“, Политика, 4. 9. 1960, LVII, 16877. Култура – уметност, IV, 178. О осавремењивању бајки.

„Лексикон је уступио место споменару“, Политика, 16. 10. 1960,  LVII, 16913. Култура – уметност IV, 184.

 „Празнине које опомињу – О недостатку љубавног, породичног, забавног и омладинског романа у нашој савременој литератури.“, Политика, 4. 3. 1962, LIX, 17386. Култура – уметност, VI, 256.

„Сумрак трагедије“, Политика, 5. 5. 1963, LX, 17807. Култура – уметност VII, 516.

„Нове могућности: о савременом југословенском роману“, Побједа, 29. 11. 1964, XXI, 2362.

 „Ко је био Димитрије Митриновић?“, Борба, 12. 6. 1966, XXXI, 159.

 „Како појести песму или о једном виду савремене америчке поезије“, Борба, 30. 12. 1972, LI, 360.

„Херојска фантастика Оље Ивањицки“, Борба, 11. 5. 1974.

„Љубодраг Јанковић“, Борба, 1. 6. 1974, LIII, 147.

„Јован Сивачки“, Борба, 23. 11. 1974, LII, 322.

 „Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф“, Књижевност, год. XXX, књ. LXI, св. 11/12, нов. –децембар 1975, стр. 482–500.

„Ткање живота Томаса Вулфа“, поговор у: Томас Вулф, Ткање живота, Београд: Рад, 1976.

„Literatura i vreme“  (Literature and Time), Kultura, 36/37, 1977, 167–176, www.zaprokul.org.yu/kultura/bibl_k1.html

 „Пандите, учене жене Индије“, Борба, 2. 7. 1977, LV, 179.

„Двојна природа уметности“,  Култура,  13–22.

„Логика пакла Франца Кафке“, Трећи програм, пролеће 1977, стр. 297–306.

„Hiljadu lica Indije“ (Thousand Faces of India), Kultura, 1979, 45/46, 104–114, www.zaprokul.org.yu/kultura/bibl_k1.html

„Пронађено време Марсела Пруста“, поговор у: Марсел Пруст, Једна Сванова љубав, Београд: Рад, 1979, стр. 213–221.

„Хиљаду лица Индије“, предговор антологији Призивање светлости, Београд: Рад, 1980 стр. 7–50.

„Крилати точак времена“, б. г. стр. 140–150.

„Поетика бајке“, Детињство, Нови Сад, год. VII, бр. 3, 1981, стр. 31–38.

 „Крилати точак времена“, Градина, 1984, XIX, 3, 37–44.

„Алхемија сна Мерсада Бербера“, Књижевне новине, 41, 1. 2. 1989, 769.

„Мултимедијалност као будућност или прилог одбрани књиге“,  Детињство, Нови Сад, 1997, год. XXIII, бр. 3, стр. 9–12.

„Одбрана писане речи“, Политика, 96, бр. 30794, 17.07.1999, стр. 14.

„Фантастика у књижевности за децу или сан о ружи и лептиру“, Детињство, Нови Сад,  год. XXVI, 2000, бр. 1–2, стр. 4–8.

 „Алхемија светлости Љубе Поповића“, Свеске, год. 11, бр. 57–58, 2001, стр. 205–209.

„Метафоре љубави“, предговор Антологији љубавних бајки света, Београд: СКЗ, 2001.

„Светлосне фантазмагорије Воје Станића“, Свеске, год. 13, бр. 57–58, 2002, стр. 180–187.

„Пронађено време Марсела Пруста“, поговор у: Марсел Пруст, Једна Сванова љубав, Београд: Хабитус, 2004.

 „Поетика бајке“, Браничево, 50, 2, април-јун, 161-169.

„Међужанровски односи: бајка и фантастична прича“, Узданица, Јагодина, пролеће–јесен 2006, год. III, бр. 1–2, стр. 81–87.

.

6.2. Оцене и прикази

.

“Добар дан, туго“, рецензија. Млада култура, 1955, IV, 34, 15. септембар, 6.

Градитељи свијета Стефана Цвајга“, (приказ) Омладина, 31. VIII 1955, XI, 927.

„Рамоус  Освалдо,  Вријеме   ноћних  лептира“  (приказ),  Слободна  Далмација,   27.   VIII

1955, XIII, 3276.

 „Војислав Кузмановић: Петар на пијеску“ (приказ), Млада култура, 13. V 1956, V, 45.

„Бранко В. Радичевић: Вечита пешадија“ (приказ), Млада култура, 14. II 1957, VI, 52.

 „Светлана Велмар Јанковић: Ожиљак“ (приказ), Млада култура, 6. VI 1957, VI, 60-61.

„Деликвенција и филм“, НИН, 8. 5. 1960, I, 487.

„John Wain: О младој генерацији енглеских писаца“, разговор са Грозданом Олујић,

НИН, 26. 6. 1960, X, 494.

 „Најезда младих“, Политика, 13. 11. 1960, LVII, 16937. Култура – уметност IV, 811.

 „Erskine Caldwell: о себи, књижевности и Америци“, разговор са Г. Олујић. НИН, 26. 2.

1961, XI, 529

.

7. Интервјуи

.

7.1. Књига интервјуа:

.

Писци о себи, Београд: Младо поколење, 1959.

.

7.2. Интервјуи у периодици:

.

„Лепота и човечност“, разговор Десанке Максимовић са Г. Олујић о књижевним питањима, Омладина, 9. XI 1955, 937.

„О интелектуалној активности, савременој литератури и др.“, разговор Исидоре Секулић са сарадником листа Г. Олујић, Млада култура,13. X 1955, IV, 36.

„Разговор Богдана Чиплића са Г. Олујић“, Омладина, 11. I, 1956, 946.

„Разговор Изета Сарајлића са сарадником листа Г. Олујић,  Омладина, 25. I 1956, XII, 948.

„Разговор Душана Костића са Г. Олујић“, Омладина,15. II 1956, XII, 951.

„Разговор Стевана Раичковића са сарадником листа Омладина“, Омладина, 8. II 1956, XII, 950.

„Зашто грдиш реку“, разговор Мире Алечковић са Г. Олујић, Млада култура, 9. II 1956, V, 42-43.

„Нова шанса романа: разговор са Радомиром Константиновићем о дијалогу у савременом роману“, Млада култура, 11. IV 1957, VI, 56.

 „Гласт савести лута“, разговор Милоша И. Бандића са Г. Олујић о литератури. Младост, 17. VII 1957, II, 40.

„О младој генерацији писаца у Словенији, аутобиографским елементима у његовим делима и др.“, разговор Ивана Потрча са Г. Олујић, Младост, 30. X 1957, II, 55.

„Песник туге и наде“, разговор са Владаном Десницом, Младост, 12. 2. 1958. III, 70.

„У трагању за смислом“, разговор Јована Видмара са Г. Олујић, Младост, 5. II 1958, III, 69.

„Трајање под небом наивности“, разговор Влатка Павлетића са Г. Олујић, Књижевне новине, 10. 1. 1958. IX, 59-60.

„Трајање под небом наивности: сусрет са Влатком Павлетићем“. Књижевне новине, 10. 1. 1958. IX, 59-60.

„Бити и истрајати: О животу и раду Исидоре Секулић“,  Младост, 9.4.1958, III, 78. „Одрицање и рад: из разговора са Исидором Секулић“, Књижевне новине, 18.4. 1958, IX, 66.

„Весна Парун о себи“, разговор са Г. Олујић, Младост, 23. 4. 1958, III, 80.

„Разговор Душана Матића са Грозданом Олујић“, Младост, 25. 6. III, 1958, 89.

 „Разговор Добрице Ћосића са Грозданом Олујић“, Младост, 1.1. 1959, IV, 116.

„Разговор Блажета Конеског са Грозданом Олујић“, Младост, 4.3.1959, IV, 125.

„Разговор Џаинедре Кумар са Грозданом Олујић“, Младост, 20. 7. 1960, V, 197.

„О књижевној делатности Гроздане Олујић“, разговор вођен са Јозом Пуљизевићем Телеграм, 11. 10. 1963, IV, 181.

„Edwards, Lovet: Траже се дела о савременом животу“, Разговор водила Гроздана Олујић, Борба, 30. 1. 1966, XXXI, 28.

„Судбина индијске жене у прози Амрите Притам“, Багдала, 1969, XI, 120, 14-15. (разговор са сарадником листа).

.

7.3. Интервјуи са Грозданом Олујић:

.

„У почетку беше реч“ (разговор водила Радмила Гикић), Луча, 26 (2017), 1, 133-136.

„Мала орахова љуска“ (разговор водио Зоран Радисављевић), Политика, 100, бр. 32392, 11. 1. 2004, str. B4.

„Љубав помера планине“ (разговор водио Зоран Радисављевић), Полиитика,  99, бр. 32046 (23.01.2003.), A15

„Власт не воли огледала“ (разговор водила Љубинка Миличић), Борба, 72, 203, 17.

„Излет у сан“ (разговор водио Зоран Радосављевић), Политика, 91, 29123, 1994, 18.

„Književnost je priča koju čovek, od kada zna za sebe, govori samome sebi i drugima da bi se utešio, da bi zaboravio na strah“ (razgovor vodila Mileva Čičulić), Став, 1977, 3, бр. 9, 26-29.

„Књиге имају своју судбину“ (разговор водила Зорана Опачић), Летопис Матице српске, 186 (2010), 485, 5, 925-942.

Poetika nežnosti Mire Sandić – Изложба “Мира и Сава Сандић”, поруке, анималистичка пластика, изложбу отвара Гроздана Олујић (4. нов.).

Мilić od Mačve ili  Srbija ponovo pronađena- рукопис

Milić od Mačve – koreni jave- koreni sna  Milića od Mačve- рукопис

(Професоре,

Ово ћемо када се буде рукописна заоставштина завела и добије индексни број.

Онда ћемо направити засебан одељак „Рукописи у заоставштини“ и наводити сваки чланак уз ИД број, а за сада избришите.)

.

8. Преводилачки рад

.

Норман Казенс, „Компјутер и песник“, прев. Гроздана Олујић, Култура, 30-31, 1975,  62-64.

Притам Амрита, „Канџак“, прев. Гроздана Олујић, Политика, 16. 9. 1975, LXXII, 22262.

Sluckis, Mikolas, „Osmeh“, прев. Гроздана Олујић, Младост, 27. 6. 1968, 1961.

Притам Амрита, „Канџак“, прев. Гроздана Олујић, Багдала, 1969, XI, 120, 21.

Еген Арнљот, Песме, прев. Гроздана Олујић. Багдала, 1969, XI, 129, 14-15.

Кармен Наранхо, „Тугованка за дечака Хумана Емануела“, прев. Гроздана Олујић, Политика, 15. 10. 1970. LXIX, 21204.

Хуа Линг Ниех, „Зелено дрво је мртво“, прев. (са белешком о писцу) Гроздана Олујић. Политика, 4. 6. 1972, LXIX, 21071.

Томас Вулф, Ткање живота. прев. Илић, Вера и Олујић, Гроздана. Београд: Рад, 1976.

Richard Brautigan, „У соку лубенице“, прев. Гроздана Олујић, Политика, 23. 5. 1976, LXXIII, 22496.

Амрита Притам, Тај човек, избор и превод Гроздана Олујић. Београд: Рад, 1977.

Вилијам Кенеди, Коров, превела Гроздана Олујић, Београд: Народна књига, 1987.

Пол Енгл, „Крагујевац, Србија, Југославија“, прев. Гроздана Олујић. Кораци, 1990, 24, 9-10, стр. 518.

.

8. Дела Гроздане Олујић на страним језицима

.

Преводи романа Излет у небо:

.

Une exursion dans le ciel, trаnsl. Paul Grégor. Paris: Rene Juillard, 1960. (француски).

Une exursion dans le ciel,  trаnsl. Paul Grégor. Publ. Julliard Deurne-Anvers, collection du XX siècle, Walter Beckers (француски).

An Excursion to the Sky, translated from serbocroatian by Kenneth Johnstone, publ. NY. EP Dutton, New York, NY, 1961. (енглески).

Ein Ausflug in dem Himmel, transl. by Vukotić Miodrag, Britta Titel,  publ. C: Hiperion-Verlag, Freiburg am Breisgau, 1962. (немачки).

En Utflukt i Himmelen, transl. by Tryggve Norum, publ. Gyldenal Norsk Verlag, Oslo, 1961. (норвешки).

Geteisterde Jugd, transl. by Teylingen, publ. Wereldbiblioteheek. N.V, Amsterdam. Antwerpeneen 1961. (дански).

An Excursion to the Haeven transl. by Kenneth Johnstone, Hodder&Stoughton, London, 1961. (енглески).

Una Excursion por la cielo, transl. by Manuel de la Prada, Buenos Aires, Barcelon, Mexico, Bogota, Rio de Janeiro: Plaza&Janes SA , Barcelona, Spain. 1961. (шпански),

Udflug til Himlen.  trаnsl. by Lise Iversen. publ. by Nyt Nordisk forlag. Arnold Busck, København, 1962. (дански).

Vylet do neba, transl. by Elena Fifikova & Andrey Vrbacky, publ. Smena, Bratislava, Chehocoslovakia – ČSSR.  1965. (чешки).

Izlet u nebo, transl. by Šiv Kuman Batalavi, New Delhi. Navying publisher, 1968. (панџаби).

.

Преводи романа Гласам за љубав:

.

A szerelemre szavozok, transl. By Zoltan Csuka, publ. Kossuth konvvikiado, 1965. (мађарски).

Hlaskujem za lasku, transl. Elena Fifikova, Andrey Vrbacski, Smena, Bratislava, 1965. (словачки).

Liebe ist wie ein frischer Apfel: transl. By Anica Günther publ. Hoffman und Campe Verlag. Hamburg, 1966. (немачки).

Голосую за любовь, transl. by Iopia Avdeev, Publ. Molodo, Kiev, 1968. (украјински).

Votoj për dashuni . Vehap Shita. Prishtine: Rilindja, 1968. (албански).

Liebe ist wie ein Frischer Apfel, transl. by  Anica Gunther,  publ. Rowholhlt, Rororo Taschenbuch, Ausburg, 1969. (немачки).

Rakkaus on kuin Raikas Omena, transl. by Kyllikki Heikkenen, publ. Arvi Karisto Osakeyhtio, Hameelinna, 1971. (фински).

Hlasuji pro lásku, transl. by Jaroslava Janoušová; ilustroval Osvald Klappr publ. Albatros, Prague 1972. (чешки).

Votez pentru Dragoste, transl. by George Bulic, Publ. Albatross, Bucurest, 1980. (румунски).

Glasam za љубав, Velko Nedelkovski, Detska Radost, Skopje, 1990. (македонски).

Голосую за любовь, transl. Н. Смирнова, Рудника, Москва, 1990. (руски).

Гласувам за любовта: роман, Гроздана Олуич; transl. by сръбски Ганчо Савов. publ. Балкани, София 2008. (бугарски)

.

Преводи романа Не буди заспале псе:

.

1.Nie budz spieacych psow, transl. Marija Krukowska, Panstowy Inst. Wydewniczy, Warsawa, 1968.

.

Преводи романа Дивље семе:

.

1. Vadhajtás, transl. by Csuka Zoltán. publ. Kosuth Konyvinsed, Budapest, 1970. (мађарски).

2. Wild Seed, transl. Gertrud Graubert Champe. London: Quartet Books, 1974. (енглески).

3. Wild Seed, Sterling Paperback, New Delhi, India, 1975. (енглески).

4. Villikylvö, transl. by Olli Wallu. C: publ. Alvi A. Karisto Oy, Helsinki, 1982. (finski).

.

Преводи романа Гласови у ветру:

.

1. Гласове у ветру, prev. Gančo Savov, Maga Velding, Sofija 2012. (бугарски)

2. Des voix dans le vent: roman. transl. by Alain Cappon. Publ. Gaïa, Montfort-en-Chalosse 2013. (француски).

3. Голоса на ветру, прев. Лариса Савелева, Издалетсво Лемакс, Pskov 2013. (руски).

4. Voci nel vento, transl. by Danilo Capasso, Publ. Stilo Editrice, Bari, 2018. (италијански).

.

Преводи збирки прича:

.

1. La violette africaine: nouvelles, transl. by Alain Cappon. Lille: Miroirs, 1992. (француски).

.

Преводи књига бајки:

.

1. Gyöngy házrózsa és más mesék. transl. by Brasnyó István; ilustr. Jovan Lukić, Ujvidek: Forum, 1981. (превод дела Седефна ружа). (мађарски).

2. Perletová ruža, transl. by Mirjana Šišoláková-Vrbacká; ilustr. Marián Minarovič, Bratislava: Mladi leta, 1982. (словачки).

3. Biserovinasta ruža in druge pravljice, transl. by Branko Gradišnik; ilust. Desa Kerački – Mustur, Ljubljana: Mladinska knjiga, 1983. (словеначки).

4. Перлова ружа и други сказки, transl. by Meлания Павлович ; илустрациї Деса Керечки, Нови Сад: Руске слово, 1983. (русинкси).

5. Perletová ruža, transl by Mirjana Šišoláková-Vrbacká; ilustr. Marián Minarovič]. Novi Sad: Obzor, 1983. (словачки).

6. Волшебная метла: сказки, transl. by О. Кутасовой, ilustr. В. Кафанова, Москва: Детская литература, 1983. (руски).

7. Rose of Mother-of-Pearl: a fairy tale, translated by Grozdana Olujić and Jascha Kessler; illustrations by Kathy Jacobi. West Branch, Iowa: The Toothpaste Press, 1983. (енглески).

8. Yieran xilu, transl. Sie Ming, Vang Čijen, HueWie Ling, China 1983. (кинески).

9. Die Mondeblume und undere marschen, transl. by Barbara Antowiak, Der KinderBuchVerlag, Berlin 1984. (немачки)

10. Die Himmelflus, transl. by Barbara Antowiak, Der KinderBuchVerlag, Berlin 1989. (немачки)

11. Lan se de hu li, yuan zuo Ge. Aoluyiqi (Grozdana Olujic) ; yi zhe Jin xiaolei ; cha tu De. Ke. Mositou (Desanka Kerečki Mustur). Taibei Shi : Da chuan chu ban, 1994. (кинески). 

12. Olujić, Grozdana: Sjai Lei-Pušić, a collection of Fairy-tales in Chinese, Taipei, Taiwan, 1994. (кинески)  

13. Nebeská rieka, trans. by Mirjana Šišoláková, ll. Katarína Vavrová. Bratislava: Perfekt, 2014. (словачки).

14. Нябесная рэчка: казкі , пераклад з сербскай мовы Ивана Чароты; мастак Марыя Мицкевич, Мінск: Литература и Искусство, 2009. (белоруски).

15. Бајки, trans. by Фима Клетникова, илуст. Атанас Ботев. Скопје: Детска радост, 2005. (македонски).

16. Die Muschelrose, marschen, transl. by Barbara A Karl Rauch Verlag, Diseldorf,  2015. (немачки).

17. Tataga’s children, Fairy Tales transl. by Jascha Kessler and Grozdana Olujic, Xlibris Corporation, USA. (енглески)

18. Приказки, (бајке), transl. by Ganco Savov, Matkom, Sofija, 2018. (бугарски)

19. Zvaigžde kurios krutineje kažkas tuksejo, tr. intoa litvanian by Algemantis Bučys, Published by Vyturys, Vilnius, Litvania, 1988. (литвански)

20. Zolotij Tarilj collection, transl. by Mikola Spakovati, Publ. Veselka, Kiiv, 1987. (украјински)

21. Bajki wiatru poludniowego, trans. by Danuta Ćirlić-Straszynska, ill. Malgorzata W. Kosakovska, published by KaV, Poznan, Polska, 1990. (пољски).

22. Trandafrul sidefiu (Седефна ружа), trans. by Dušan Bajski, Romanian coll. versiunea romaneasca, Romania, 1995. (румунски).